AI je Computer

AI je Computer

Nedavno smo lansirali Perplexity Computer. Ovaj tekst objašnjava naše razmišljanje o tome.

Svake nekoliko nedelja lansira se novi AI proizvod koji izaziva paniku na tržištu. To je nova inicijativa, ili agent, ili nešto drugo. Šta god da je, mogu vam reći jednu stvar koju ne može da uradi.

Čak i sa najboljim AI modelom na svetu, on ne može da obavi svoj najbolji posao za vas.

Kako znam? Zato što je stanje frontier modela postalo toliko napredno da su vam, da biste izvukli najbolje talente iz bilo kog od njih, potrebni različiti modeli koji rade zajedno. Najveća slabost Claude-a je što sarađuje samo sa Claude-om.

Nijedna porodica modela ne može da funkcioniše na svom najvišem nivou bez talenata drugih. Kako modeli postaju moćniji, vidimo da se specijalizuju. Buduće stanje AI-ja je da ćete svoj najbolji posao obaviti kada različiti modeli rade zajedno.

U oblasti AI ovo nazivamo "orkestracijom", ili ponekad "harnesom". Kako god želite da to nazovete, superiorne performanse multimodelne orkestracije su daleko ispred bilo čega što bilo koja pojedinačna porodica modela može da uradi.

Sledeća faza AI-ja mora biti masovno multimodelna. To je Perplexity Computer. Devetnaest modela je dostupno u pozadini, i rezultati su me impresionirali više nego bilo šta u AI-ju u poslednje vreme.

Evo kako je to nastalo.

Kako je izgrađen Computer

Na početku smo naš eksperiment nazvali ASI. To zapravo nije značilo ništa, ali ponekad smo ga nazivali „veštačkom superinteligentnošću“. (Moglo je da znači i „još jedna Slack integracija“, jer je tamo prvobitno živeo.)

Doživljavali smo ga kao digitalnog radnika. Pošaljete radniku poruku u Slack-u sa zadatkom, i on se baca na posao. On delegira, kreira podagente za različite zadatke, pravi datoteke da bi sebi pomogao u sledećem koraku, pronalazi vitalne informacije i povremeno proverava napredak, samo po potrebi. Mogli biste da odete na spavanje i probudite se sa obavljenim nedeljama posla. Ili biste mogli da od njega zatražite da radi nedeljama, a on bi pouzdano i ponovljivo nastavljao sa radom.

Tokom ovog perioda, svet je otkrio Clawdbot, sada OpenClaw. Bilo je zanimljivo, ukoliko volite da zlonamerni softver čita vaše tekstove. Mogli smo da vidimo da je ASI bezbedniji i daleko sposobniji: imao je sistem datoteka, bio povezan sa stotinama alata, mogao da čita i piše u datoteke, piše kod, koristi CLI alate, pretražuje internet i bio sposoban da orkestrira svaki zadatak do pravih podagenata koji koriste najbolji model prilagođen tom zadatku. Sve unutar bezbednog razvojnog sandučeta (sandbox) u oblaku.

Zapravo, ASI nije bio samo udaljeni digitalni radnik. Sa pristupom sistemu datoteka, opni (shell) za bezbedno izvršavanje koda i pretraživaču za pristup veb aplikacijama i konektorima, ASI je u suštini bio računar. Vaš računar. Računar.

Tako smo ga zvanično nazvali Perplexity Computer.

Zašto je veb važan

Godine 2011. Google je došao na ideju da možete pokrenuti računar koristeći samo internet, datoteke i bash terminal. Zvao se Chromebook. Google je bio u pravu što je shvatio da je najvažniji deo računara to što ima pristup vebu.

Veb je mesto gde radimo i komuniciramo. On je takođe naš uređaj za skladištenje, u doslovnom i prenesenom značenju. On sadrži ogromne količine podataka, informacija i znanja. Neki su deljeni, neki lični.

Ako razmišljate o vebu kao o sistemu za skladištenje znanja, on je oduvek bio veoma dobar u funkciji UPISIVANJA (WRITE). Prvi blog je objavljen početkom devedesetih, i od tada je objavljivanje i skladištenje znanja na vebu eksplodiralo.

Ono što je Google potcenio kod Chromebook-a jeste to što je najveći problem veba kao sistema za skladištenje zapravo funkcija ČITANJA (READ). Da bismo pročitali znanje sa veba, oslanjali smo se na algoritamsku pretragu koja se manje-više nije promenila 28 godina.

Pretraživači, kao način pristupa znanju, nikada nisu bili sposobni za duboko istraživanje (deep research), sintezu ili sumiranje. Niti pretraživači mogu da se ponašaju kao agent, da pristupe bilo kom znanju na vebu koje zahteva akciju da bi se pristupilo.

Zatim je došao AI. Perplexity je izgradio prvi mehanizam za odgovore, a ostali su sledili. Ostali smo fokusirani na tačan AI, uz intenzivan fokus na duboko istraživanje (Deep Research). To je zato što kada AI može da pronađe, analizira, obrazloži i tačno predstavi svo znanje na otvorenom vebu, problem ČITANJA je konačno rešen.

Ako je internet disk za skladištenje zemaljskog znanja, Perplexity je rešio funkciju čitanja.

Jednom kada veb postane u potpunosti funkcionalan sistem za skladištenje sa mogućnošću čitanja i pisanja, sa agentima koji mogu da se kreću i izvršavaju zadatke, jedino preostalo što računar treba jeste sve ono što je lično.

Uporna memorija čini računar ličnim. On ima datoteke i alate, a to su vaše datoteke i alati, privatni i prilagođeni vašim željama. Računar mora biti u mogućnosti da radi sa njima za vas, lično.

Računari takođe stvaraju. Oni prave stvarne artefakte poput koda, dokumenata i datoteka. Oni skladište datoteke, preuzimaju datoteke, pišu nove datoteke, pristupaju datotekama. AI može da radi sve ove stvari. Konačno, kada AI obavlja sav ovaj posao, potrebni su vam različiti frontier modeli pri ruci za različite poslove u računaru.

Bilo koji računar koji je koristan zahteva previše različitih veština da bi jedan model bio dobar u svima njima. Orkestracija je neophodna za računar.

Moguće je da to znači da tvrdi kod operativnog sistema postaje manji bedem za proizvođače uređaja kako AI napreduje. Ne znam. Ono što znamo jeste da je računar sistem orkestracije.

Zašto je orkestracija važna

Stiv Džobs je rekao: "Muzičari sviraju svoje instrumente. Ja sviram orkestar." AI je sličan. Stradivarijus ima određene osobenosti, i zadivljeni smo njegovim zvukom i izradom. Ali on i dalje ne može da vas uzdrma kao bas bubanj, a bubanj ne može da vas pokrene kao Malerova simfonija.

Proizvođači modela su Antonio Stradivarijusi našeg vremena. Ne mislim ovo na nepoštovan izraz. Divim se svakoj novoj sposobnosti modela i strastveni sam podržavalac rada u frontier laboratorijama. Oni guraju našu budućnost napred.

Ali sada vidimo da se modeli specijalizuju, a ne komoditizuju. Kada gradite agente sa njima, oni imaju različite talente, kao i svaki radnik. Jedan je bolji u zaključivanju. Drugi u kodu. Treći u kreativnom pisanju. Ono što je važno jeste kako ih orkestrirate.

Orkestracija među modelima i porodicama je jedini način da se izgradi sistem dovoljno svestran da se izbori sa stvarnim poslom. Kada vam je potrebno duboko istraživanje da biste doneli odluku, želite model optimizovan za tačnost i pretragu. Kada treba da pišete kod, želite model treniran na milijardama linija produkcijskih kodnih baza.

Bilo da upravljate timovima ljudi ili simfonijom muzičara, rad visokog kvaliteta je oduvek bio ovakav. AI agenti se ne razlikuju.

Za radne tokove, diferencijator je harness. Planer deli složene ciljeve na podzadatke. Orkestrator dodeljuje te zadatke pravim agentima, nameće pravila i upravlja izvršavanjem. Specijalizovani podagenti obavljaju usmerene akcije. Deljena memorija skladišti kontekst i saznanja radi kontinuiteta. Drugim rečima, inteligencija je računar.

Sledeća evolucija računara

Pre 400 godina, „računar“ je bio astronomov šegrt. (Ljudi koji su imenovali komete.)

Zatim je računar bio mehanički, pa elektromehanički, pa digitalni. Oko 1974. godine pojavio se GUI (grafički korisnički interfejs). Sa GUI-jem smo mogli da radimo sa računarom na nove načine. Mogli smo da mu delegiramo poslove i vidimo njegov rad. Kasnije se ekran savio preko tastature kako bi postao prenosivi, lični računar.

Opšte je mesto reći da je sledeća evolucija računara nastala kada je Stiv Džobs stavio lični računar u svačiji džep. Danas se čini tačnijim reći da je stavio ekran pred svačije lice. Svi skroluju. Tokom poslednjih 49 godina, GUI je evoluirao od načina na koji kontrolišemo računar do načina na koji računar kontroliše nas.

Iscrpljenost ovim modelom raste. Luda trka za Mac Mini računarima tokom OpenClaw pomame bila je savršen primer. GUI-jevi su neophodni, ali nisu uvek neophodni.

AI modeli su konačno postali dovoljno napredni da vrate računar njegovom pravom značenju: da radi autonomno, tačno. I asinhrono, oslobađajući nas potrebe da posmatramo njegov rad.

Miš, GUI i tastatura su važne tehnologije, ali oni su interfejsi. I osim ako ne želite konja koji se sam vozi, morate priznati da interfejs nikada nije bio važniji od računara.

Budućnost je Computer

AI modeli postaju toliko sposobni da su proizvodi izgrađeni oko njih bili usko grlo za prikazivanje njihovog pravog potencijala. Čat korisnički interfejs (UI) je dobar za odgovore, a agenti su dobri za pojedinačne zadatke. U međuvremenu, UI za cele radne tokove oduvek je bio računar.

AI je sada čvrsto multimodalan. On razume i generiše mnoge oblike podataka u jednom koherentnom sistemu. Džensen i drugi su rekli da budućnost AI-ja takođe mora biti multimodelna. U pravu su; specijalizovani modeli moraju da sarađuju kao tim. Možda je tačnije reći da je budućnost AI-ja masovno multimodelna.

Kako AI zamenjuje sve više funkcija samog računara, centralna aktivnost računara biće masovno multimodelna orkestracija.

A mi smo tek na početku. Godine 2025. novi frontier model je ulazio na tržište, u proseku, svakih 17 dana. Sa svakim novim napretkom u mogućnostima AI-ja, još jedan muzičar stupa na scenu da zauzme svoje mesto u simfoniji. Dirigent kucka svojim štapićem. Računar se baca na posao.

Isprobajte Computer danas.