AI pristupačnost: praktičan vodič kroz primene, alate i ograničenja

AI pristupačnost podrazumeva korišćenje veštačke inteligencije (AI) kako bi se osobama sa invaliditetom pomoglo da čitaju, čuju, govore i snalaze se u digitalnom sadržaju, kao i obezbeđivanje da AI alati budu pristupačni.

Ovaj vodič objašnjava šta AI čini za različite potrebe u pogledu pristupačnosti, koje su najbolje prakse za njegovu upotrebu kako bi digitalni sadržaj bio pristupačan, kako proveriti rezultate, kako utvrditi da li je sam AI alat pristupačan i u čemu AI za pristupačnost još uvek ne ispunjava očekivanja.

Šta je AI pristupačnost?

AI pristupačnost ima dva značenja: AI za pristupačnost i pristupačnost same veštačke inteligencije.

AI za pristupačnost podrazumeva korišćenje veštačke inteligencije kako bi sadržaj postao pristupačan korisnicima sa invaliditetom i teškoćama u učenju.

AI alati za pristupačnost pomažu korisnicima da koriste sadržaj koji bi im inače bio nedostupan i da obave zadatke koji bi inače bili izuzetno teški. Ili potpuno nemogući.

Na primer, alati za pretvaranje teksta u govor omogućavaju slepim osobama da „čitaju“ pisani tekst, dok diktiranje i predviđanje reči olakšavaju pisanu komunikaciju osobama sa disleksijom. Na taj način ublažavaju deo nepovoljnosti sa kojima se te osobe suočavaju u privatnom životu, obrazovanju ili poslu.

AI alati pomažu i u kreiranju pristupačnog sadržaja, kao što su alternativni tekst slika za slepe čitaoce ili titlovi video-snimaka za gluve i nagluve gledaoce.

Kada govorimo o pristupačnosti same veštačke inteligencije, mislimo na pristupačnost samih AI alata. Na primer, da li osoba sa ograničenom spretnošću ruku može da ih kontroliše samo pomoću tastature ili glasa, ili da li su sva polja i dugmad jasno označena za čitače ekrana.

Kako AI pomaže osobama sa invaliditetom

Asistivne tehnologije već godinama koriste AI u alatima za optičko prepoznavanje znakova (OCR), prepoznavanje govora i pretvaranje teksta u govor, koji pomažu korisnicima sa invaliditetom i teškoćama u učenju.

Generativna veštačka inteligencija dodaje novi sloj. Ona stvara novi materijal, kao što su opisi slika, sažeci ili titlovi.

Evo kako AI podržava različite potrebe u pogledu pristupačnosti, od oštećenja vida do kognitivnih invaliditeta, i gde zakazuje:

Kako da uz pomoć veštačke inteligencije poboljšate pristupačnost svog sadržaja

AI alati pomažu kreatorima sadržaja i izdavačima da ispune standarde pristupačnosti utvrđene u Smernicama za pristupačnost veb-sadržaja (WCAG). Mogu da naprave nacrte alternativnog teksta, titlova i audio-opisa, pretvore članke u audio-zapise i prepišu složen tekst jednostavnim jezikom.

Napišite alternativni tekst za slike, grafikone i infografike

Koristite AI asistenta, kao što je Perplexity, da napravite nacrt alternativnog teksta (alt teksta) za slike, grafikone i infografike. Čitači ekrana naglas čitaju alt tekst, pa dobar opis slepim i slabovidim čitaocima prenosi informacije koje grafika sadrži.

Evo primera alt teksta sa dužim opisom koji je Perplexity generisao za stubičasti grafikon:

Uvećaj

Evo upita:

Napiši alt tekst za ovaj grafikon: jednu ili dve rečenice koje navode šta prikazuje i koji je njegov glavni zaključak. Zatim napiši duži opis koji obuhvata svaki trend, vrednost, oznaku i podatak, dovoljno detaljan da neko ko ne može da vidi grafikon u potpunosti razume samo na osnovu opisa. Na kraju navedi sve što nije bilo jasno čitljivo ili u šta nisi siguran, da bih mogao da proverim u odnosu na izvorne podatke.

Kada pišete alt tekst za vizuelne elemente:

• Napravite kratku i dugu verziju za vizuelne elemente: Napišite alt tekst od jedne rečenice, uz podatke ili duži opis.
• Pišite u skladu sa svrhom: WCAG zahteva da tekstualna alternativa ima istu svrhu kao slika. Da bi to postigli, AI asistenti će možda morati da razumeju zašto se slika nalazi u tekstu, pa im pružite dodatni kontekst, na primer tekst članka.
• Proverite svaku vrednost: Uporedite svaki broj u opisu sa izvornim podacima, posebno sitne oznake i brojeve, u slučaju da ih je AI pogrešno pročitao.
• Označite dekorativne slike kao takve: Čisto dekorativnim slikama dodelite prazan alt atribut (alt=""), kako bi ih čitači ekrana preskočili. (Izostavljanje atributa ne funkcioniše, jer neki čitači ekrana tada izgovaraju naziv datoteke, kako objašnjava W3C vodič za slike.)

Napravite titlove za video-snimke i transkripte audio-zapisa

Mnogi AI asistenti sada prihvataju audio i video datoteke i prave njihove transkripte.

Titlovi i transkripti čine izgovoreni sadržaj dostupnim osobama koje ne mogu da ga čuju. Gluvi i nagluvi gledaoci oslanjaju se na titlove da bi pratili video-snimke, a na transkripte kod podkasta ili snimljenih poziva. Oni pomažu i svima koji radije čitaju ili pretražuju sadržaj nego da ga slušaju.

Perplexity i drugi AI asistenti mogu da transkribuju video i audio datoteke i označe ko je šta rekao, ali namenski alati za transkripciju i titlovanje ubrzavaju proces. Na primer, Otter.ai i Sembly AI transkribuju audio datoteke i sastanke i označavaju ko govori, a alati za montažu videa, kao što su Descript i Tella, automatski prave titlove.

WCAG kriterijumi za titlovanje (1.2.2 za snimljeni video i 1.2.4 za video uživo) obuhvataju dijalog, informaciju o tome ko govori i značajne zvučne efekte, pa proverite da li su i promene govornika i zvuci kao što je smeh obuhvaćeni titlovima

AI alati često pogrešno zapišu imena ili termine vezane za proizvode, pa svom AI asistentu dostavite glosar imena i termina koji se pojavljuju na snimku i dodajte te termine u prilagođeni rečnik, ako ga vaš alat za titlovanje ili transkripciju nudi.

Dodajte audio-opis video-snimcima

Audio-opisi, koji su zahtev nivoa AA za snimljeni video (WCAG 1.2.5), opisuju osobama koje ne vide ono što se dešava, a što zvučni zapis ne prenosi, na primer radnje, promene scene, izraze lica ili tekst na ekranu.

Ručno pisanje opisa je sporo, pa namenski alati kao što su Verbit, 3Play Media ili ScreenPal sada koriste AI za izradu nacrta opisa i njihovo ozvučavanje.

Nacrtima koje napravi AI i dalje je potreban ljudski urednik. U studiji iz 2025. godine koju je naručio RNIB, a sproveo Univerzitet u Sariju, AI-generisanim opisima BBC emisija „često je nedostajalo tačnosti, koherentnosti i svesti o kontekstu“, a likovi su u njima bili pogrešno identifikovani.

Kada uređujete opise, ograničite ih na ono što je gledaocima potrebno da bi pratili video i smestite ih u prirodne pauze u dijalozima.

Prepišite složen pisani sadržaj jednostavnim jezikom

Generativni AI alati prepisuju, skraćuju, restrukturiraju i objašnjavaju tekst. Mogu da pretvore gust pisani sadržaj u jasniju verziju za osobe sa kognitivnim razlikama ili razlikama u učenju ili pažnji, kao što su disleksija ili ADHD, kojima je teško da prate duge rečenice, žargon i duge pasuse.

Kada tekst zahteva veću sposobnost čitanja od nivoa nižeg srednjeg obrazovanja, odnosno oko devet godina školovanja, WCAG preporučuje da se obezbedi jednostavnija verzija ili dodatni materijal (kriterijum 3.1.5, nivo AAA).

Evo primera upita koji možete prilagoditi za prepisivanje dokumenta:

Prepiši [priloženu politiku o roditeljskom odsustvu] jednostavnim jezikom za zaposlene kojima engleski možda nije maternji jezik ili koji imaju disleksiju ili ADHD. Ciljaj nivo čitljivosti koji može da prati osoba od 12 do 14 godina. Zadrži svako [pravilo o ispunjavanju uslova, rok, broj dana i naziv obrasca] tačno onako kako je napisano. Koristi rečenice od najviše 20 reči i jednu ideju po rečenici. Počni sažetkom od dve rečenice [o tome ko ispunjava uslove i kako se podnosi zahtev]. Pretvori postupak [podnošenja zahteva] u numerisane korake, dodaj kratak naslov ispred svakog dela i objasni ili zameni stručne termine, kao što su [„akumulacija“] ili [„zakonska naknada“], u zagradama kada se prvi put pojave. Ispiši pun oblik svake skraćenice pri prvoj upotrebi.

AI može da izostavi važne detalje i promeni značenje, a da to ne izgleda pogrešno, pa proverite rezultat u odnosu na original i zamolite nekoga ko poznaje temu da potvrdi da ništa važno nije izgubljeno pre nego što objavite sadržaj.

Napravite audio-verzije pisanog sadržaja

Audio-verzija omogućava ljudima da slušaju članak ili dokument, čime on postaje pristupačniji osobama sa gubitkom vida i osobama sa teškoćama u učenju povezanim sa pismenošću, kao što je disleksija.

Uvećaj

AI generatori glasa pretvaraju tekst u govor koji zvuči prirodno. ElevenLabs Audio Native, na primer, pravi ugradivi plejer sa glasovnom naracijom za članke, a Amazon Polly pretvara tekst u govorne datoteke koje možete objaviti.

Oba alata vam omogućavaju da podesite kako se izgovaraju imena, akronimi i nazivi proizvoda. Prvo proverite njih, kako ne bi zbunili slušaoce.

Kada ugradite audio-verziju na svoju stranicu, proverite da li audio-plejer radi sa tastaturom i da li ima jasno označene kontrole. Dodajte kratke sažetke dugim tekstovima i ažurirajte audio-zapis svaki put kada se tekst promeni.

Poboljšajte pristupačnost svog veb-sajta

Automatizovani alati za proveru i AI asistenti za programiranje dobro funkcionišu zajedno: alat za proveru pronalazi probleme u kodu vašeg sajta, a asistent ih ispravlja.

Počnite sa automatizovanim alatom za proveru veb-pristupačnosti kao što je Axe, koji testira stranicu prema fiksnim pravilima i označava propuste kao što su nizak kontrast boja, dugmad i linkovi bez naziva i polja obrazaca bez oznaka. Zatim asistentu za programiranje dajte izveštaj i kôd stranice, zajedno sa pravilima pristupačnosti kojih treba da se pridržava:

Na ovoj stranici je pokrenut automatizovani alat za proveru pristupačnosti. Izveštaj i kôd stranice su priloženi. Ispravi svaki propust kako bi stranica ispunjavala WCAG 2.2 AA, objasni svaku izmenu jednom rečenicom i ne menjaj ispravan kôd.

Kada pravite nove sajtove, dostavite pravila AI asistentu od samog početka.

U testu kompanije Microsoft iz maja 2026. na osam AI modela, 12% stranica napravljenih bez uputstava za pristupačnost prošlo je automatizovane provere. Dodavanje kontrolne liste od otprilike 100 redova sa WCAG 2.2 pravilima kodiranja podiglo je prosek na 60%. Pakovanje tih smernica u višekratno upotrebljivu veštinu podiglo ga je na 82%, a omogućavanje modelima da pokreću testove i ispravljaju sopstveni kôd podiglo ga je na 86%.

Uvećaj

Automatizovano testiranje otkriva samo deo problema sa pristupačnošću, kako navodi izveštaj kompanije Microsoft, pa stranica koja prođe sve provere i dalje može biti teška za korišćenje.

Budite oprezni sa AI slojevima za pristupačnost (overlays), vidžetima od jedne linije koda koji obećavaju da će sajt učiniti usklađenim sa propisima. U januaru 2025. Savezna komisija za trgovinu SAD naložila je kompaniji accessiBe da plati 1 milion dolara zbog tvrdnji da njen AI vidžet može bilo koji veb-sajt da učini usklađenim sa WCAG smernicama, a konačni nalog iz aprila 2025. zabranjuje takve tvrdnje, osim ako kompanija za njih nema dokaze.

Ograničenja veštačke inteligencije u oblasti pristupačnosti

AI proširuje pristup, ali stvara i rizike po privatnost, a rezultati koje daje mogu biti nepouzdani i pristrasni.

Zabrinutost za privatnost

Asistivni AI alati obrađuju osetljive informacije: prikaze sa kamere pisama, dokumenata i nalepnica na lekovima, snimke razgovora i podatke koji mogu otkriti invaliditet.

Koliko ti podaci ostaju privatni u velikoj meri zavisi od toga gde ih alat obrađuje.

Neki, poput funkcije Personal Voice kompanije Apple, sve obrađuju na uređaju, dok se drugi oslanjaju na oblak. Be My AI kompanije Be My Eyes, na primer, šalje fotografije na servere AI dobavljača kako bi generisao opise.

Još jedna velika zabrinutost jeste da li dobavljač trenira svoje modele na podacima korisnika.

Problemi sa pouzdanošću

AI alati, uključujući tehnologije pristupačnosti zasnovane na veštačkoj inteligenciji, mogu da greše, a te greške više štete osobama sa invaliditetom.

U dnevničkoj studiji sa 20 slepih i slabovidih osoba, objavljenoj 2026. godine, 22% odgovora na dodatna pitanja sadržalo je netačne informacije, a taj udeo je rastao na 35% kada je AI čitao tekst ili grafiku (ipak, većina prvih opisa koje je AI dao bila je tačna).

Kada dođe do grešaka, one mogu da nanesu stvarnu štetu. U anketi Američke fondacije za slepe sprovedenoj 2025. godine, 21% slepih i slabovidih osoba koje koriste AI opise slika izjavilo je da im je greška veštačke inteligencije naštetila, u poređenju sa 9% korisnika koji vide. Među gluvim i nagluvim osobama koje koriste AI titlove taj udeo je iznosio 24%, u poređenju sa 4% korisnika bez invaliditeta.

Autori izveštaja navode dva razloga: korisnici sa invaliditetom često ne mogu da provere rezultat u odnosu na originalnu sliku ili zvuk, a neki koriste ove alate u situacijama u kojima je ulog veći, na primer pri čitanju nalepnica na lekovima ili finansijskih dokumenata.

Pristrasnost i podaci za obuku

Određeni AI alati, na primer alati za prepoznavanje govora, možda ne funkcionišu jednako dobro za osobe sa invaliditetom, a ograničeni podaci za obuku su deo razloga

Rad projekta Speech Accessibility Project iz 2024. godine navodi da su se između 2008. i 2023. najbolje stope grešaka u prepoznavanju dizartričnog govora smanjile tri puta, u poređenju sa pet puta kod ostalih govornika. Autori kao jedno od glavnih objašnjenja navode nedostatak podataka. Naknadni rad projekta iz 2025. godine navodi da je jaz delimično posledica nedostatka podataka.

Ipak, podaci nisu jedini problem. Bitno je i kako modeli funkcionišu.

U svom uvodnom izlaganju na W3C simpozijumu o istraživanju veštačke inteligencije i pristupačnosti 2023. godine, Jutta Treviranus iz centra Inclusive Design Research Centre iznela je stav da su AI sistemi tačni za osobe bliske proseku, a da zakazuju kod onih koji su od njega najudaljeniji.

U članku iz 2024. godine dodala je da veći broj osoba sa invaliditetom u podacima za obuku ne rešava problem, jer model i dalje favorizuje prosek: „Čak i ako imamo potpunu i pravednu proporcionalnu zastupljenost osoba sa invaliditetom u podacima za obuku, mašina će i dalje stati na stranu statističkog proseka.“

Kako izabrati pristupačne AI alate

Kada uvodite AI alat u organizaciju, on mora da funkcioniše za sve, uključujući osobe sa invaliditetom ili teškoćama u učenju.

Uvećaj

Pre nego što se odlučite za alat, proverite da li ispunjava ove kriterijume:

• Označene kontrole: Svako dugme i polje ima naziv koji asistivna tehnologija može da pročita, a naziv govori šta kontrola radi: „Pošalji“, a ne „dugme“ (WCAG 4.1.2 i 1.1.1).
• Potpuno upravljanje tastaturom: Možete da otkucate i pošaljete upit, krećete se između odgovora i kopirate ih samo pomoću tastature, uz vidljiv indikator fokusa koji pokazuje gde se nalazite (WCAG 2.1.1 i 2.4.7).
• Najavljene statusne poruke: Poruke kao što je „Generisanje odgovora…“ stižu do čitača ekrana bez pomeranja fokusa (WCAG 4.1.3).
• Strukturisan izlaz koji se može kopirati: Odgovori koriste prave naslove i liste i zadržavaju formatiranje pri kopiranju, a možete zatražiti i običan tekst.
• Vreme: Ako sesija automatski ističe, možete da isključite ograničenje, produžite ga na najmanje deset puta duže od podrazumevanog ili dobijete upozorenje i najmanje 20 sekundi da ga produžite (WCAG 2.2.1).
• Zumiranje: Pri zumiranju od 400% (prikaz širine 320 piksela) sadržaj se preraspoređuje u jednu kolonu, tako da ne morate da se pomerate vodoravno da biste ga pročitali (WCAG 1.4.10).
• Radi sa asistivnom tehnologijom koju svaka osoba već koristi: Alat podržava čitače ekrana i podešavanja nezavisnih proizvođača umesto da ih zamenjuje ugrađenim funkcijama. Ovo nije WCAG kriterijum, ali određuje da li korisnici mogu da zadrže okruženje koje već poznaju.
• Čitljiv kontrast: Tekst u polju za upit, uključujući i tekst čuvara mesta, kao i tekst u odgovorima ispunjava odnos kontrasta od 4,5:1 (WCAG 1.4.3).
• Greške koje se lako uočavaju: Kada otpremanje ne uspe ili upit bude odbijen, alat to saopštava tekstom, a ne samo promenom boje ili ikonom (WCAG 3.3.1).

Mnogi dobavljači objavljuju izveštaj o usklađenosti sa zahtevima pristupačnosti (Accessibility Conformance Report, ACR), odnosno popunjenu verziju Dobrovoljnog šablona za pristupačnost proizvoda (VPAT) koji izdaje Savet industrije informacionih tehnologija (Information Technology Industry Council). U njemu se proizvod ocenjuje prema svakom kriterijumu pristupačnosti, pa je to koristan način da uporedite alate pre probnog perioda.

Česta pitanja o AI pristupačnosti

Koji su primeri asistivne tehnologije?

Uobičajeni primeri asistivnih tehnologija su čitači ekrana, alati za titlovanje i transkripciju, prepoznavanje govora i glasovno upravljanje, uređaji za augmentativnu i alternativnu komunikaciju (AAC) i prekidački pristup ili alternativne tastature. AI danas pokreće mnoge od njih, posebno titlovanje, prepoznavanje govora i opisivanje slika.

Da li je WCAG zakonski obavezan?

WCAG je sam po sebi W3C standard, a ne zakon, ali se zakoni pozivaju na njega ili postavljaju slične zahteve.

Na primer, u SAD pravilo Ministarstva pravde u okviru Naslova II Zakona ADA zahteva da veb-sadržaj i mobilne aplikacije vlasti saveznih država i lokalnih vlasti ispune WCAG 2.1 nivo AA do 26. aprila 2027. za vlasti koje opslužuju 50.000 ili više ljudi, odnosno do 26. aprila 2028. za manje vlasti i posebne okruge. Savezne agencije primenjuju Odeljak 508, čiji standardi uključuju WCAG 2.0.

U EU se Evropski akt o pristupačnosti, koji se primenjuje na proizvode i usluge kao što su e-trgovina, bankarske usluge za potrošače ili e-knjige, ne poziva direktno na WCAG. U praksi većina organizacija koristi WCAG i evropski standard EN 301 549 da bi ispunila njegove zahteve, a verzija standarda EN 301 549 iz 2026. godine koristi WCAG 2.2.

Koja su četiri principa pristupačnosti?

WCAG organizuje svoje smernice prema četiri principa: uočljivost, upravljivost, razumljivost i robusnost. Ta četiri principa obuhvataju 13 smernica WCAG-a, a svaka smernica sadrži proverljive kriterijume uspešnosti prema kojima se sprovode provere.